Premanturski raki – kratko sjećanje na Ivana Paulettu

Mario Benčić

Objavljeno 20.03.2017. pod E-misija, Kultura, Svi nešto kuhaju

Ovo je primjer razloga zašto mislim da je potreban medij zajednice ili Radio u zajednici – community radio. Čuvati govor ljudi iz našega kraja dok pričaju priče. Ivan Pauletta je volio pričati, a sam je tražio zanimljivosti iz svoje okolice da bi ih čuvao.
S gospodinom Ivanom Paulettom, Corradom, snimao sam više puta naše razgovore. Snimali smo i pisali zajedno priloge za web sajt gradpula.com, za Tv Novu, za Radio Pulu, Glas Istre, Gradski Radio – Rovinj, Radio Labin.
Ovo je priča o premanturskim rakima o kojima je Ivan Pauletta prvi puta pisao za web sajt gradpula.com, kasnije je tu priču uvrstio u knjigu Histria Kolaž, a deset godina kasnije snimao sam ga dok mi to govori za objavu teksta u Glasu Istre, a zvuk sam sačuvao za radio. Odveo nas je i svom prijatelju kako bismo snimili alat za lovljenje rakova, a za primjer počastio nas je i račicom po premanturskom načinu spremanja.

Volim čuvati, a sad je vrijeme to podijeliti. Ispod su snimci tog razgovora u nekoliko dijelova jer smo prekidali malo zbog kušanja račice i palente, a malo zbog zvonjava raznih telefona.

PREMANTURA 13.04.2012. IVAN PAULETTA sa suprugom rakovi Snimio Manuel ANGELINI

PREMANTURA 13.04.2012. IVAN PAULETTA rakovi Snimio Manuel ANGELINI

PREMANTURA 13.04.2012. IVAN PAULETTA rakovi palenta rezanje palente biljnim koncem Snimio Manuel ANGELINI

PREMANTURA 13.04.2012. IVAN PAULETTA rakovi palenta rezanje palente biljnim koncem Snimio Manuel ANGELINI

PREMANTURA 13.04.2012. IVAN PAULETTA rakovi brodet od rakovice Snimio Manuel ANGELINI

PREMANTURA 13.04.2012. IVAN PAULETTA rakovi brodet od rakovice Snimio Manuel ANGELINI

PREMANTURA 13.04.2012. IVAN PAULETTA rakovi brodet od rakovice palenta Snimio Manuel ANGELINI

PREMANTURA 13.04.2012. IVAN PAULETTA rakovi brodet od rakovice Snimio Manuel ANGELINI

PREMANTURA 13.04.2012. IVAN PAULETTA rakovi brodet od rakovice Snimio Manuel ANGELINI

Ispod je tekst Ivana Paulette s istom pričom koju mi je izgovorio u mikrofon:

Premanturska Fešta od raki, kako je ja pamtim. Pokle rata raki bilo puno, a nisu se imali kemu prodavat. Ljudi ki su u to vrime doselili iz unutrašnjosti za to nisu baciljali. Oni su samo srdele i lignje ili, a rake nisu. Pokle kad su počeli trieštini dolaziti oni su kupovali pa se cijena digla i Premanturci su na rakima hiže uzidali. To je bilo prije turizma.
Rak se lovi od premanturske Punte koju milju doli, znači zapadna obala prema sredini Jadrana, na tu stranu. Isti ti raki žive i love se na Kvarneru, poli Unija, ali nimaju gušta kako premanturski. Bit’ će da in je premanturska paša bolja. Raki su se nekad počeli loviti nešto prije starega lita pa do prvega maja, a sad su to produžili i do kraja maja.
Tamo krajem avrila, početkom maja, raki gredu u kraj. Skupljaju se u plitken na velike kupe, a ribari hi laštrom išću, pa kad vide veliki kup opašu ga mrižom i znali su po dvisto raki potegnut u jenen tiru.
Rak gre kontra kraju kad na Učki nestane sniga. Kontra kraju gre najveć ženki ke se zovu račice, a ne rakovice. Ko rečeš rakovica i ko bi to bila ženka kako bi zvali muškega? Ča rakovac?
Kmeti ki su čuvali ovce i blago znali su hi vilami s kraja nabadati i dizat za večeru.
Fešta se delala za prvi maj. Kako su ljudi znali kad je fešta su dolazili taj dan iz okolnih sela i najviše iz Pule i sobom nosili vino.
Stari Toto koji ni bija peškadur je danima prije fešte skuplja sve moguće grane, najviše crniku, a bilo je na kupu i kadulje i smilja, samo ni smilo biti od pina ni grane, niš, niš, jer ta smola od pina bi činila škodu. Danima bi on to dela dokle ni napravi kup pet šest metri dugega i almeno dva metra visokega.
Kad je bilo blizu podne bi se kup naloži u veliki oganj. Ljudi su se zabavljali oko tega ognja, pilo se to vino koje su ponesli, ćakulali I čekali da oganj zgori i ostane debeli kup žerave i pepela. Onda su ribari donosili rake iz vrša koje su bile tu blizu, u moru. Raku su smotali nožice i klišta i tako sklupčane gurali u žar I dobro pokrili. Pokle petnajs minuti bi se vadili. To bi bili kusi kako karbun črni i bez nožic i klišta. Kad se rak ohladija biš ga lomija, a unutra meso kako snig bilo i jako ukusno, a miris … fantastično.
Ta fešta od raki se delala u uvali Polje, sad se tako zove, a nekada je to bila uvala Šan Martin kadi je bila i kapelica Svetog Martina koji čuva peškadure i pomorce.
Did Blaž Crnobori ki je ima najveću ribarsku flout, četiri brodice, kaživa je da su rake u Veneciju vozili u velikim vršama od klena spletenim. Koncem za krpanje mriža pruće je bilo zavezano i uz bok broda učvršćeno. Veslali su s tim teretom do Venecije. Put je traja, tamo i nazad, cilu šetimanu. Bili su sretni ko je po raki bilo živo kad su rivali u Veneciju, jer samo se žive moglo prodavati. Koji put su premanturski ovčari po njima slali i sir na prodaju u Veneciju.
Venecijani su ludovali za premanturskim rakima. Znan da je premanturske rake i Hemingway hvali ki hi je u Veneciji kuša.
Mi u Premanturi nikad nismo videli mlade – male rake.

Oznake: , ,

RSS 2.0 | trackback