Ovogodišnji Velvet festival ugostio je neke od najzanimljivijih live bendova s regionalne scene, a prve večeri festivala najviše pažnje bilo je usmjereno na beogradskog Fantoma. U ranom terminu, no s puno kašnjenja – na sreću posjetitelja koji su kasnili – i u neuobičajenoj postavi: s Aleksom Nenadovićem koji, iako svira u bendu tek dva mjeseca, gitaru zbilja drži u malom prstu, žmureći, i s Nikolom Grozdanićem na bubnjevima, koji je nenadano uletio na tu poziciju dva dana prije svirke, no svojom mahnitom energijom i vještinom svladao ono što vjerojatno nitko drugi ne bi mogao niti bio dovoljno hrabar upustiti se u to.
Na stranu hvalospjevi, svirka nije bila sjajna. Imajući u vidu okolnosti, članove i pjesme, treba pokušati dati odgovor na ne tako omiljeno pitanje – zašto?
Glazbeni projekt Fantom pojavio se 2019. godine s jasnom konstatacijom – on je pripovjedač noćnih priča, okružen ljudima koji dijele njegovu viziju i s kojima mu je ugodno; muzika je bila prioritet, a njegovi suradnici, Nemanja Maksimović i Luna Škopelja, utjecali su na to da zvuk bude dio alternativne scene, istovremeno intrigantan zahtjevnim slušateljima koji uvijek žude za “nečim novim što ne liči na ostalo”, inspiriran glam rockom, ali i pitak za publiku s ovog govornog područja u čijem je senzibilitetu estetika filmova “Kako je propao rokenrol” ili “Crni bombarder”.
S ovim receptom, nije mogao pogriješiti. Pjesme su nedvojbeno rezonirale s mlađom populacijom, a Fantomove kolegice i kolege željeli su unijeti dio tog zvučnog pejzaža i u svoje pjesme. I on je, sudeći po broju suradnji, mnoge od njih pustio u taj svijet. Ili, bolje rečeno, počeo izlaziti među njih.
Fantomova muzika bila je dovoljno misteriozna i snena da je svatko mogao učitati što je htio, interpretirati je u skladu s vlastitim sanjarenjima. Onog trenutka kad se taj svijet počeo raspadati – čak i doslovno u vidu mijenjanja članova benda, otkazivanja nastupa, verbaliziranih stavova s kojima se ne bi svi u publici ili na sceni složili – došlo je do paradoksa i demistifikacije njegove persone.
A on je Petar Wagner, netko kome muzička scena nije nimalo strana i netko tko je vrlo rano svladao zanat, pa tako i vidio ružnu stranu industrije – točnije, kako izgleda surađivati s ljudima s kojima ne želiš surađivati i stvarati muziku kakvu ne želiš stvarati. Bio je dio toga, no ipak nije bio on. Dio tog posla je i suradnja s medijima, onima koje ne zanima puno što zapravo želiš poručiti, već da svojih šest i pol minuta iskoristiš za family friendly rečenice, i obaveznim smiješkom na kraju. U tim intervjuima, kojima sada ima već desetak godina, Petar bi, na kraju svake lijepo upakirane formulacije suptilno klimnuo glavom, kao da govori sebi da je sve rekao “kako treba”.
Ovakav njegov odnos prema medijima, ili bolje rečeno, nepovjerenje u medije, bio je vidljiv i u intervjuu za Radio Rojc, kad je govorio ono što misli da treba reći. No, puno su važniji oni drugi odgovori ili reakcije, kad bi rekao što zapravo misli. Odnosno, kad bi se osjetio ugodno – onako ugodno kao kad je počeo raditi pjesme za Fantoma.
Što god da je publika iščitala slušajući EP “Karantin”, Petar joj ne duguje ispuniti očekivanja. Negativne komentare, posebice za obrade koje sviraju live, dočekuje riječima da će njegove sljedeće autorske pjesme zvučati još bliže tome. Na koncu, taj raskol možda je najbolje ilustrirati stihom iz “Barbare” – Možda smo bili previše blizu neba mi.
Između redaka, očito je sa Zagrebom stvorio posebnu povezanost, vidljivu u tome kad automatski govori “deveti mjesec” umjesto “septembar”, te planom da tamo prvi put zakorači i u karaoke bar.
“Odnos prema Zagrebu mi je sve bolji, rekao bih. Bilo je jako lepih koncerata, možda je najlepši bio s Pocket Palmom i Tam u Tvornici, tamo je bila najlepša energija. Taj bih izdvojio, iako će biti još jedan koncert u Zagrebu u devetom mesecu, Pocket Palma, Ida Prester i ja”, najavljuje Petar na početku razgovora za Radio Rojc.
Večeras si nastupao bez Lune i s Nikolom na bubnjarskoj poziciji, kako ti je bilo?
Traumatično, zato sam i iscrpljen. Nikola je morao naučiti pesme za dva dana, to nije lako, pogotovo zato što nisu isti aranžmani kad ih izvodimo uživo i na snimku. Pesma na snimku traje 2-3 minuta, a uživo traje 4-5, tako da je bilo puno cimanja. Osećao sam se kao da sviramo u Fantom tribute bendu, pogotovo jer je i Aleksa relativno novi član benda. Nijedan član iz originalne postave Fantom live benda nije bio tu.
Ako se dobro sjećam tvojih prvih intervjua kad je bend tek bio oformljen, ti si prvenstveno želio da Luna bude glavni vokal?
Ja sam želeo da pevaju razne ženske osobe umesto mene, a da ja produciram. Međutim, nisam mogao da okupim tu ekipu, pa sam odlučio da ipak ja pevam, tako je mnogo lakše za organizaciju. Ali da, Luna i Nemanja Maksimović, koji je sada negde daleko, jako su bitni za prve Fantomove pesme, jer sam se ja bavio komercijalnom muzikom, radio sam komercijalne pesme za druge, i oni su mi pokazali da postoji neka lepota u tome da radiš ono što voliš. Nemanja je tu stvarno kreativno uticao na određene stvari i gde god da je, nadam se da je srećan.
U jednom trenutku objavio si poziv kantautoricama da pošalju svoje demo snimke koje ćeš ti producirati?
Jeste, izašla je pesma za više manje zauvijek, Dolores se zovu devojke. Mislim da je to sjajna pesma, ne znam kako će se dalje odvijati priča.
Kad si se pojavio pod imenom Fantom, to je bio produkcijski drugačiji fazon od svega na našoj sceni i puno njih se baš zato zalijepilo za bend. Kako sad gledaš na tu fazu?
Nisam očekivao ništa, ja sam to izbacio jer je bilo nešto što sam ja hteo da radim, što sam voleo u tom trenutku. Bilo mi je zanimljivo da, za promenu, radim nešto za sebe. To je doživelo peak s “Barbarom”, drugačije malo u Hrvatskoj nego u Srbiji, u Srbiji je dosta veći hit, ovde nije toliko poznata. Definitivno najbitnija pesma za stvaralaštvo Fantoma je “Barbara”.
Postava benda se često mijenjala, vjerujem da to nije lako ni drugim članovima, ni tebi kao idejnom tvorcu ovog projekta. Kako dalje vidiš Fantoma?
To je live bend, nekad je ta promena i dobra. Nije dobra dva dana pre koncerta, kao što se sada desilo, da dečko ne zna da odsvira pesmu, što je normalno, ali energija je uvek dobra. Svako ko dođe donese nešto novo što meni prija, što mi odgovara. Live bend Fantoma je uvek otvoren za nove muzičare, nove talente, i ja volim da radim s novim ljudima. Možda dođe još neka nova devojka u bend, to bi bilo zanimljivo.
Ti si još u srednjoj školi radio autorsku muziku, koju je sada jako teško pronaći na YouTubeu, mislim da se jedna pjesma zvala “Čuvam te”. Kako sad gledaš na to razdoblje?
Kao na nešto jako bitno u svom životu. Jer sam tad naučio kako je potpisati ugovore s ljudima s kojima ne želiš da sarađuješ i kako je praviti muziku kakvu ne želiš da praviš. To mi je bio veliki nauk za buduće stvari koje radim, da se držim onoga što ja želim i da radim s ljudima s kojima želim da radim. Mislim da je konkretno ta pesma jako fina za jednog dečka od 16-17 godina, ali to svakako nije nešto što bih sada radio. Ovo me do sad niko nikad nije pitao u životu, ti znaš najviše o meni ikada.
Mislim da si u tom početnom razdoblju bitno utjecao na regionalnu scenu. Nešto se u međuvremenu dogodilo i promijenilo. “Pioniri”, Ida Prester i neke modne kampanje. Djeluje mi da se malo pomakao fokus s muzike.
Moda je svakako oduvek bila veliki deo mog života, dugo sam se bavio modelingom i drago mi je da imam priliku da sarađujem s tako velikim brendovima. Mislim da muzika i moda treba da sarađuju. Što se tiče saradnje s Idom Prester, ja sam tu gost i drago mi je što me je pozvala. Možda imaš taj osećaj zato što ne izbacujem više muziku tako često kao pre. Izbacio sam jednu pesmu za dve godine, “Barbaru”. “Pioniri” su stara pesma koju smo reciklirali samo da izađe nešto pred koncert. Svakako je “Barbara” nešto jako iskreno i nešto što jako volim. Ne izbacujem više tako često, možda jer sam se skoncentrisao na live nastupe. Mi smo počeli sa live nastupima u devetom mesecu prošle godine i još nema ni godinu dana od toga, nikad pre nisam imao live nastup. Svakako, nove pesme će zvučati drugačije.
Autorica: Marija Stojadinović
Foto: Promo