Jedna reklama podigla je dosta prašine. Tko se imalo razumije u oglašavanje a danas su to maltene svi, zna da je to san svakog oglašivača, da se o proizvodu priča, da privuče veliku pažnju, da zaintrigira mnogo više od razine ‘baš je fora’ ili ‘ne sviđa mi se’.Ova je reklama baš pogodila. Stilizirani crtež dva muškarca u tangama na plaži koji se drže za ruke a jedan u pijesku crta srce te tekst ‘Promjena vrimena, a vrimena se mijenjaju’, uz #bolimePipi .
Reklama je uzburkala javnost, to joj i jeste bio cilj. Nije nevažno da je to isto ono bezalkoholno piće koje i dan danas pamte stariji po reklami iz ranih 80-ih ,tadašnje missice Ane Sasso i njenog izlaska iz mora. Radi se o domaćem napitku s tradicijom, u žestokoj konkurenciji sa stranim brendovima.Ostavimo malo, taj važan dio, tko, zašto, kako plasira tu reklamu. Osvrnimo se na muškarce koji se drže za ruke. To očigledno izaziva našu pažnju i reakciju. Da samo leže na ručnicima, apsolutno nitko se ne bi niti osvrnuo na crtež odnosno reklamu. No držanje za ruke, muškaraca, što ćemo s tim? Zanimljive su lepeze reakcija koje čitamo i slušamo. Kao da svatko mora imati stav o tome. Govorim o lepezi, spektru stavova, ne o reklami koja je podijelila javnost. Ne, nisu samo ZA i PROTIV, nijansi ima jako mnogo i to daje nadu. Ima svakako vrijeđanja, govora mržnje i sličnoga. Psiholozi bi rekli da je to glumljenje društveno poželjne reakcije. Od balkanskog ili recimo mediteranskog mužjaka se očekuje da osudi to držanje za ruke. Bar on to tako misli, zato ga i opisujemo stereotipom, jer su upravo oni u mnogome pokretači ponašanja mužjaka s ovih prostora. Jedan se konzervativni katolički aktivist baš jako zapjenio, spominje katolički moral i kulturu. Da ga ne znamo rekli bismo da namjerno reklamira domaće piće, no vjerojatnije je da se on stvarno uzrujava zbog narušavanja ‘našeg načina života’, ispravnog naravno. Jedinog ispravnog, preciznije.
Ohrabruje niz pozitivnih reakcija, potaknutih i kvalitetom crteža s blagim bojama, određenom ležernošću a dečki na slici i jesu dobro građeni. Ipak smo kao društvo usvojili da je homoseksualnost svuda oko nas, prirodna je i ne ugrožava nikoga. Naravno da možemo i bolje, no rekao bih, usvojili smo to. Ono što nismo usvojili je da je homoseksualnost legitimno opredijeljenje koje zaslužuje političku priznatost. Prevedeno, jednakopravan je način kao i heteroseksualnost i nema razloga da se taji ili skriva. Tu leži problem, u licemjerstvu našega društva. Blisko nam je „u svoja 4 zida smiješ sve što hoćeš“ no izvan toga samo što nametnuta ideologija dozvoljava. Nije daleko od ove dvojice na plaži do Karamarkovih shvaćanja sloboda unutar 4 zida od prije nekoliko godina. Zato ova slika, reklama nema veze sa homoseksualnošću. Nimalo, iako tako izgleda. Ona je samo ishodište za priču o slobodi izražavanja, življenja, sunčanja, uživanja, druženja, voljenja. Sve upravo nabrojano jesu prijetnje, nije homoseksualnost. Ako smijemo govoriti što želimo, živiti kako želimo, uživati, družiti i ljubiti se s kim želimo, onda gube smisao nametnute istine, mitovi, obaveze, mržnje, kolektivni identiteti i državni prioriteti. Onda jesmo slobodni. Svi, ne samo neki.
A to je opasno i to svi znamo. Samo što neki uživaju u toj borbi za slobodu a neki strahuju od nje. Odgovornost za ono što radiš je nekima od nas bliska i podrazumjevajuća a nekima nije, njima je prijetnja. Valja to upamtiti, kritičari se boje slobode, slobodnih ljudi. S njima je teško manipulirati.
Osim s jako dobrim reklamama.
Goran Božičević
Foto: Facebook Pipi